Pre neki dan u Rijadu (a to beše u februaru 2017), na prijemu za privrednike iz zajedničke delegacije BiH i Srbije, u prvoj takvoj poseti Saudijskoj Arabiji, beše prebogata trpeza u kući braće Al Husain. Među inim kulinarskim zadovoljstvima beše i jedna salata koja se često stavlja na stol arapskog mediteranskog sveta. Pitaše me šta je a ja nikako da se setim imena, iako sam je često jeo. Radi se o Tabuli (ili Tabula –kako gde vole da je nazovu).
Na prvi pogled se vidi da je glavni sastojak peršun. A peršun dobro ide sa dresinzima na bazi limuna ili limete. Obično ide malo lišća sveže mente i mladi luk (može i onaj stariji), maslinovo ulje i posebna žitarica koja se zove bulgur. Taj bulgur je specifičan jer ga ne treba previše natapati pre stavljanja u salatu. Stavite ga u toplu vodu i nakon sat on je spreman. Neki dodaju i krastavac i paradajz. Važno je da se dobro i sitno isecka i pomeša. I da odstoji. Pravi Tabuli je najbolji sutradan.
Onaj koga smo jeli u Rijadu ima više peršuna od ovog na slici. Ali suština je uvek u mašti i iskustvu domaćice.
Samo koji dan ranije u zamrznutom Beogradu, dok sam čekao autobus za selo, svratim na Lastinoj stanici do staničnog bifea. Bife prepun izbeglica kojima je prostor od železničke stanice do Lastine autobuske stanice mesto prebivališta i slobodna zona. Sede u grupama uz mobilne telefone čije se baterije pune na šalterima za struju. Već su savladali veštinu izlaženja na kraj sa kelnerom koji ih opominje da se u bifeu ne može sedeti bez naručivanja. Tako na pola sata neko od njih naruči čaj (100 dinara) i tako ostaju u toplom bifeu i krate svoje dane očekujući vesti od onih koji su se domogli Nemačke i praveći fantastične konstrukcije kako preći granicu.
Flegmatični kelner, monotonog govora i hoda, sa rečnikom od 50-tak reči na engleskom komunicira sa njima kao da je celog života radio u nekom Kandaharu ili Pešavaru.
Pitam ga ima li šta kuvano da se pojede.
„Ostali samo škembići u saftu“.
„Dogovoreno, davaj“
Pogledajte ih samo, prosto se tope u ustima.
Prošla je ponoć u Džubejlu, gradiću Saudijske Arabije na obali Persijskog zaliva. U apartmanu do mene zviždi klima uređaj kao lokomotiva pred ulazak u tunel. Danas je pala temperatura dnevna na nekih 17-18. Noćas se očekuje dalji pad da bi ujutro bilo oko 4-5. Hladnoća. Ljudi na recepciji samo o tome pričaju. Uključuju grejanje na klimama a one jadne nenavikle da greju odupiru se i zvižde li zvižde. Ali će imati majstori za održavanje klima posla.
A dok ovo pišem, gledam gornju sliku i nešto si mislim kako bi dobro došla jedna porcija vrućih škembića u saftu. Makar i uz Tabuli.
Vaš Branko Al-Rahafi
